Формирање палеонтолошке збирке почиње много пре формалног утемељења 2002. године, када су музејски стручњаци постали свесни потребе да  најстарија сведочанства постојања живог света на овом поднебљу као и њихов еволутивни пут, пронађу своје место у розети културне баштине смедеревског краја.

Збирка је данас диференцирана на фосилни материјал: бескичмењаке, кичмењаке и рецентни, односно, археозоолошки материјал.

Најстарији предмети фонда Музеја у Смедереву налазе се у фундусу ове збирке. Примат у томе имају фосили понтске малаколошке фауне (шкољке и пужеви), старости преко пет милиона година. Поједине врсте попут Limnocardium zujovici и Limnocardium parazujovici откривене су први пут у свету палеонтолошке науке на теренима Смедеревског Подунавља. Музејски фонд фосилних бескичмењака понтске старости, тренутно броји преко двестотине примерака из којих је издвојено седамнаест различитих врста.

Палеонтолошка збирка у свом саставу има преко двестотине примерака остеолошких и одонтолошких остатака фосилних кичмењака који припадајау различитим врстама као сто су: Bison priscus (степски бизон), Coeleodonta antiquitatis (рунасти носорог),  Mammuthus trogontherii (степски мамут), његов сукцесор Mammuthus primigenius (рунасти мамут), Megaloceros giganteus (оријашки јелен) и др.

Археозоолошки материјал чине остеолошки и одонтолошки остаци из Смедеревске тврђаве, као и фосилни материјал и пећински накит из Рајкове пећине код Мајданпека.

Музеј је путем поклона добио веома атрактиван материјал фосилних бескичмењака (фораминифере, шкољке, пужеве, јежеве) из Либије као и  130 коштаних остатака плеистоценских сисара. Иначе, остаци ових крупних сисара су чести наласци у алувијалним наносима Дунавa, Саве и Велике Мораве.

Примерци који побуђују највећу пажњу посетилаца су: лобања рунастог носорога, кљова мамута, лобања оријашког јелена, добро очуване лобање кабалоидних коња и др.

Разноврсност материјала палеонтолошке збирке резултат је различитих животних услова који су егзистирали у току геолошке прошлости на просторима Смедеревског Подунавља и не представља комплетну слику живог света, већ је производ парцијалних теренских истраживања, откупа или појединачних поклона Музеју.

Аутор текста је Гордана Пауновић, виши кустос палеонтолог Музеја у Смедереву

e-mail: gordana.p@mus.org.rs