Рукописна средњовековна баштина Бранковића

 

Новом изложбом у организацији Музеја у Смедереву почиње програм испуњен догађајима којима смедеревски музеј учествује у овогодишњим 34. Смедеревским светосавским свечаностима

У четвртак, 19. јануара 2023. у 19 часова свечано ћемо отворити изложбу „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“. Ауторке изложбе су:  Татјана Гачпар, музејска саветница и директорка Музеја у Смедереву, Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке Смедерево и др Снежана Цветковић, музејска саветница смедеревског музеја.

 

Писменост је била једна од најзначајнијих карактеристика богате дворске културе деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву у периоду између 1430. и 1459. године. Најзначајнији утицај на њен развој припадао је образованом владару, који је осим свог народног, познавао српскословенски, грчки, латински, турски и мађарски језик и који је сходно томе велику пажњу на свом двору посветио библиотеци, писмености и настајању нових рукописа.

 

Најдрагоценије место у дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића припадало је богато илустрованој књизи, Српском псалтиру, која је настала у последњој деценији 14. века.

 

За време владавине Ђурђа Бранковића настају бројни рукописи. Константин Филозоф је написао Житије деспота Стефана Лазаревића, два непозната аутора описали су пренос моштију Светог Луке у Смедерево, Стефан Доместик превео je и преписао Избор слова Јована Златоустог, а за деспотове синове Гргура и Лазара Шестоднев Јована Златоустог и Зборник са беседама Јована Златоустог. По наруџбини деспота Ђурђа настаје нова редакција Лествица Јована Лествичника, тзв. Браничевска лествица, дело писара Давида. По лепоти илуминације посебно се издваја Смедеревско четворојеванђеље.

 

Деспотови потомци, кћери Мара и Кантакузина, синови Гргур, Стефан и Лазар, унуци Јован и Ђорђе (монах Максим), као и снаха Ангелина, наставили су културу неговања писмености. Јеванђеље владике Максима Бранковића о томе најлепше сведочи.

 

У вековима након пада Смедерева 1459. године, рукописна баштина Бранковића највећим делом однета је из Смедерева, и данас се налази у музејским збиркама и манастирским ризницама у Србији, Хиландару и Есфигмену на Светој Гори, библиотекама у Русији, Француској, Maђарској и Немачкој.

 

Смедеревске установе културе Музеј и Народна библиотека на више начина раде на очувању и презентацији рукописне средњовековне баштине династије Бранковић. Отварање нове музејске поставке 1972. године у новој музејској згради, у којој се музеј и данас налази, био је повод за израду низа реплика средњовековних рукописа, које је зналачки урадила сликарка и конзерваторка Љупка Васиљев. Из исте године је и копија Есфигменске повеље, која је издата у Жичи, 1429. године, јединствена по портретима чланова владарске породице који су на њој приказани, а коју је урадила сликарка и конзерваторка Зденка Живковић. Овај корпус реплика рукописне средњовековне баштине Бранковића чува се у Уметничкој збирци Музеја у Смедереву, највећим делом изложен у  поставци Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе. С друге стране Народна библиотека Смедерево добила је право коришћења рукописа из деспотове библиотеке од Музеја Српске Православне Цркве и Библиотеке српске патријаршије у Београду, чији је циљ оживљавање деспотове библиотеке у виртуелном и дигиталном формату.

 

Изложба Рукописна средњовековна баштина Бранковића премијерно је представљена на Филолошком факултету у Бања Луци у априлу прошле године. Изложбу чине издвојени најзначајнији рукописи династије Бранковић, који ће бити представљени на дизајнираним принтовима. Поред њих излажу се реплике Есфигменске повеље Зденке Живковић и реплике рукописа које је израдила Љупка Васиљев, као и графика са представама сремских светих Бранковића из 18. века. У изложбеном простору ће доминирати принт са представом фреске Пренос моштију Светог Луке у Смедерево из Саборног храма Светог Георгија у Смедереву, рад Андреја Биценка из 1935. године, као сведочанство најважнијег духовног догађаја у историји нашег града, у чију је част, а поводом  јубилеја обележавања његове 570- годишњице, приређена наведена изложба, којом ћемо уједно најавити предавања и гостовања наших еминентних стручњака на ову тему.

 

Изложба ће бити отворена до 1. марта 2023. године, а улаз је слободан.