РОДОНАЧЕЛНИЦИ КОНЦЕПТУАЛНЕ УМЕТНОСТИ У ЗБИРЦИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВУ

Виртуелна изложба поводом Дана државности Републике Србије, 2021. године

Доминантни наративи прве половине 20. века, одређени структуралистичким и формалистичким методолошким оквирима у којима уметничко дело посматрамо искључиво као засебну, аутономну, естетску форму, у знатној мери су промењени у другој половини истог века новим постструктуралистичким теоријама. Овакав приступ афирмисао је даља померања, па је почетак 21. века у знатној мери донео брисање оштрих граница између класичних хуманистичких дисциплина и увео концепције плурализма и релативизма као основне критеријуме деконструкције модернистичког обрасца мишљења.

Паралелно са овим процесима мењала се и сама природа уметности у смислу јачања њене самосвести и медијске, мисаоне и теоријске трансформације. Па тако „смена парадигме од модерне у савремену уметност“ која одликује данашњи, увезани свет, карактерише пре свега стварање експерименталних и сложених уметничких дела као и нових облика интеракције са публиком. У том смислу можемо говорити о преовлађујућем формату савремене уметности као проширеном пољу визуелних уметности.

Нов начин промишљања уметности започиње са авангардним тражењима 20-их година, преко неовангарде 50-их и 60-их година, а потом концептуалне уметности која настаје крајем 60-их и почетком 70-их година прошлог века. Концептуална уметност је данас историјски, теоријски и институционално утемељена област уметничке интерпретације, одликује је акцентовање проблема идеје, концепта рада и функције контекста, у односу на досадашње примарно истицање естетског искуства уметничког доживљаја које је сада увелико „замењено критичким ставом или мишљењем.“

На првој виртуелној изложби сектора Градске галерије савремене уметности Музеја у Смедереву, кроз кратку текстуалну и излагачку форму, биће речи о горе елаборираном сегменту савремене уметности. Овом приликом вам представљамо два аутора, родоначелника концептуалне уметности и утемељивача тада нове, а данас мејнстрим уметности у Србији. Реч је о уметницима Слободану Ери Миливојевићу и Зорану Поповићу, чији радови су путем поклона и откупа колекционирани у Збирци савремене уметности Музеја у Смедереву. Такође су оба аутора имала своје самосталне изложбе у оквиру излагачке делатности Градске галерије савремене уметности Смедерево.

Као што смо већ навели крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века долази до низа промена у начелима стваралачког приступа савремене уметности. Преиспитује се сама природа савремене уметности и њених медија као и понашања самих уметника, односно рађа се формација нове уметничке праксе и уметности понашања. У том моменту настанка нове уметности веома важну улогу има круг стваралаца окупљених око Галерије Студентског културног центра у Београду, Галерије Атељеа 212 и Трибине младих у Новом Саду. Ту се истиче група младих београдских уметника коју чине Марина Абрамовић, Слободан Ера Миливојевић, Неша Париповић, Зоран Поповић, Драгољуб Раша Тодосијевић и Гергељ Урком, који важе за прве и истакнуте промотере концептуалне уметности код нас. Ова неформална група је први пут заједнички излагала 1971. под називом Генерација 71, затим је чинила језгро изложбе Млади 71 одржане у Музеју савремене уметности у Београду 1972, да би још једном наступила као група Октобар 72 у Галерији Студентског културног центра у Београду 1972. До данас они остају „првих шест“ који су се на нашим просторима у различитим индивидуалним интерпретацијама бавили различитим аспектима концептуалне уметности.

Мр Наташа Радосављевић Кузмановић,

виша кустоскиња историчарка уметности

Слободан Ера Миливојевић

Слободан Ера Миливојевић је рођен 1944. године. Дипломирао је 1965. године на Школи за примењену уметност у Новом Саду. Од 1965. до 1970. године студирао на Академији ликовних уметности у Београду. Дипломирао је на одсеку за сликарство у класи проф. Стојана Ћелића 1971. године. Добитник је више награда. Његови радови налазе се у Музеју савремене уметности Београд, Музеју града Београда, Музеју савремене уметности Бања Лука, Галерији савремене уметности Смедерево, Центру сувремене умјетности Нови Винодолски и другима као и у многим приватним колекцијама. Остварио велики број изложби у земљи и иностранству.

Све до данас Ера Миливојевић је задржао уметнички квалитет, концепцијску утемељеност и верност авангардној ексклузивности и као такав отворио пут генерацијама млађих уметника. Његово подручје рада је: слика, фотографија, видео, фото инсталација, просторна инсталација и перформанс. Са потпуном контролом у конципирању како сваког рада тако и сваке постављене изложбе, уметник обрађује егзактне теме и труди се да перципира и објасни виртуелни простор, електронску слику и дигитално време у различитом изразу, као и да оствари концепцијску утемељеност рада и када је у питању медиј класичног изражавања.

Пеформанс Medex изведен је као креација ументика Ере Миливојевића на фестивалу БИТЕФ 1971, у Атељеу 212; исте године је у СКЦ-у у Београду Ера Миливојевић извео и три легендарна перформанса: „Облепљивање огледала лепљивом траком”, „Облепљивање тела Марине Абрамовић лепљивом траком” и „Мрачна комора”.

(фото архивa СКЦ у оквиру ликовног програма, фотографије Радова са селотејпом Слободана Ере Миливојевића од 19.10.1971.)

У Збирци савремене уметности Музеја у Смедереву налазе се радови:

Фотографија перформанса изведеног у СКЦ-у 1971. године.
Облепљено огледало изведено у реперформансу у Градској галерији савремене уметности Смедерево 2015. године.

ВИДЕО, Реперформанс Облепљивање огледала лепљивом траком, Градска галерија савремене уметности Смедерево, 2015.:

ИЗЛОЖБА: Ера Миливојевић, Свакодневница – концептуална историја, Галерија савремене уметности Смедерево, 6. – 16. 7. 2013.:

Зоран Поповић

Зоран Поповић (1944) је студирао на Академији за ликовне уметности (сада факултет ликовних уметности) у Београду 1964-1969. Магистарске студије завршио на истом факултету 1971-1973. Остварио велики број изложби у земљи и иностранству.

Зоран Поповић у своме раду користи различите медије нове уметничке праксе (фотографија, филм, магнетофонска трака). Широј јавности остаје познат по циклусу Аксиоми из 1971-72 (спој менталног и емпиријског). Током 1974. борави у Њујорку када је сарађивао са члановима групе Art-Language и снима два филма Борба у Њујорку и Без назива, бавећи се питањима „деформације уметничког система“.

У Збирци савремене уметности Музеја у Смедереву налази се уметнички рад:

Зоран Поповић, Без назива. 2015, Филм 16 мм, црно-бели, звучни, 24 сличица у секунди, трајање 27 мин. Филм је снимљен септембра 1976, a реализован јуна 2015.

инсерт 1.

инсерт 2.