ПУТ НА ИСТОК

О пројекту и изложби „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору”

 

Свечано отварање изложбе:

Музеј у Смедереву, 10. новембар 2023. године у 18 сати

Аутори изложбе:

Др Снежана Цветковић и МА Дејан Вукелић

О изложби ће говорити:

Татјана Гачпар, директорка Музеја у Смедереву, др Ненад Макуљевић, професор Филозофског факултета у Београду, др Милица Божић Маројевић, професор Филозофског факултета у Београду и аутори изложбене поставке.

Основна идеја и инспирација за настанак изложбене поставке Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору проистекла је из књиге ађутанта краља Милана Обреновића и његовог сапутника на путовању на Исток 1889. године, пуковника и доцнијег генерала Михаила Рашића, коју је он под називом Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку објавио 1891/1892. године.

Кључна изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај на Христовом гробу,  перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.

Убрзо након низа бурних догађаја у јавном и приватном животу, Милан Обреновић је у пратњи најближих сарадника, под псеудонимом „гроф од Таковаˮ, кренуо на хаџилук у Свету земљу, са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску.

Стеван Никшић Лала, илустрација књиге Михаила Рашића, Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку, 1891.

Пут на Исток географска карта (КЛИКНИ НА СЛИКУ)

Аутор анимиране мапе пута Никола Ивановић

Реализација изложбене поставке и каталога Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору финансирана је средствима одобреним на основу истоименог двогодишњег пројекта на Конкурсу за финансирање пројеката из области музејског наслеђа у периоду 2022/2023, Министарства културе Владе Републике Србије и суфинансиран средствима Града Смедерева.

У првој фази пројекта, током 2022. године, посветили смо се историографском истраживању догађаја и припреми изложбе у оквиру које је конзерваторка и рестаураторка МА Снежана Мијић моделовала Арапски салон у некадашњем Старом београдском двору Обреновића помоћу виртуелне реалности и са Михаилом Божићем се посветила сложеној изради реплике аџами панела, тј. дрвене полихромне облоге којом су били декорисани зидови поменутог салона. У режији Тибора Варге снимљен је документарни филм о овом путовању и његовом историјско-уметничком значају о чему у филму говоре аутори изложбе, а одломке из књиге интерпретира глумац Марко Недељковић. У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду урађена је дигитализација књиге Михаила Рашића Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку како бисмо је учинили доступном што већем броју могућих корисника.

Реплика аџами панела, 2022 – 23.

аутори: Снежана Мијић и Михаило Божић,

Музеј у Смедереву

Краљ Милан Обреновић, Атеље Адел, око 1900,

Народна библиотека Србије

Ћилим са мотивом Рашићева шара, Пирот, око 1890,

Етнографски музеј Београд

Михаило Рашић, фото: Милан Јовановић, око 1890,

Музеј примењене уметности, Београд

Друга фаза пројекта била је посвећена дизајну и припреми каталога и изложбених принтова, дизајну и архитектури изложбене поставке, у оквиру које су испланирана бројна тематска предавања и презентације рецентне научне и стручне литературе.

Архитектуру и дизајн изложбене поставке реализовали су архитекта Игор Степанчић и дизајн студио Blueprint, а обликовање и припрема каталога за штампу поверени су архитекти Марку Алексићу.

У изложбеној поставци ће бити представљене оригиналне фотографије са путовања, фотографије арапског салона Старог двора у Београду које су преузете из београдских музеја и библиотека: Музеја града Београда, Музеја примењене уметности, Историјског музеја Србије, Етнографског музеја у Београду, Народне библиотеке Србије и Етнографског музеја у Београду. Поставку ће употпунити и низ разгледница и фотографија из приватних колекција.

Живописно путовање краља Милана Обреновића одвијало се у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године, према старом календару. Гроф од Такова путовао је муњевитим возом, бродом, поштанским колима, јашући на коњу, логоровао је у пустињи… Сусретао је многобројне личности, од султана у Цариграду, цариградског и јерусалимског патријарха, бедуина и маронита, до смедеревског берберина у Дамаску, а ми вас инспирисани овим догађајем водимо у музеолошко путовање на Исток.

Непознати аутор, Краљ Милан Обреновић са пратњом и сапутницима на броду на путу у Јерусалим, 1889,

Историјски музеј Србије

Х. Мардикиан, Краљ Милан Обреновић испред шатора у Сирији, 1889,

Народна библиотека Србије

Непознати аутор, Краљ Милан Обреновић са пратњом и сапутницима на броду на путу у Јерусалим, 1889,

Историјски музеј Србије

Арапски салон у Старом двору,

Музеј града Београда

Изложба ће бити отворена до 15. марта 2024. године.

Улаз је слободан.