Представљање књиге Успомене Живорада Настасијевића
У оквиру актуелне изложбе „Деспот Ђурађ Бранковић у делу браће Настасијевић: сусрет Рудника и Смедерева“ Музеј у Смедереву и Народна библиотека Смедерево приређују представљање књиге о животу и раду настаријег од четворице браће Настасијевић.
Представљање књиге Успомене Живорада Настасијевића
Издавач: Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2016.
(Рукопис је власништво Војног музеја у Београду уз чије одобрење је публикован)
У четвртак, 5. октобра 2017. у 13 сати у првој салу смедеревског музеја говориће се о књизи Успомене Живорада Настасијевића, као и о делима и специфичном уметничком изразу браће Настасијевић.
Поздравна реч: Татјана Гачпар, директор Музеја у Смедереву и Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.
О књизи ће говорити: Мирјана Мокровчек Глишовић, библиотекар уредник Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и др Владимир Димитријевић, професор књижевности Гимназије у Чачку
„ Наступи пролеће 1908. године и ја почнем да радим пејзаже поред Дунава. Једног дана каже ми Ђока Јовановић да он сутра путује лађом у Смедерево у шест сати ујутру и позове мене да идемо заједно. Ја дођем рано на пристаниште и у 6 часова кренемо за Смедерево. Ја сам био понео кутију са бојама да нешто израдим.
Кад смо стигли у Смедерево (доста рано)Ђока ми да два динара да се проводим по вароши и да дођем у дванаест сати у кафану код Лафа на ручак.
Ја погодим једног аласа на Дунаву да ме извезе чамцем насред Дунава да сликам са воде Смедеревски град. Алас ми је тражио за то три гроша, али ја сам му дао динар и он врло радо пристаде, и били смо на води око сат и по. Те тако израдим слику Смедеревског града (та се слика сада налази у Музеју савремене уметности у Београду) после ручамо у кафани код Лафа и кренемо лађом за Београд.“
Успомене Живорада Настасијевића, Горњи Милановац, 2016, стр. 39.
Живорад Настасијевић, сликар (Горњи Милановац, 1893 – Београд, 1966).
Рођен је у талентованој грађанској породици Настасијевић у живописном Горњем Милановцу. Сликарство је учио у Уметничко-занатској школи у Београду (1905-1913), Минхену (1913-1914) и Паризу (1920-1922). У Првом светском рату био је ратни сликар (1914-1918). Био је главни носилац и оснивачки дух групе Зограф, која је на модеран начин интерпретирала средњовековну уметност. Породица Настасијевић живи у Београду од 1920. године. Стварао је заједно са браћом: Момчилом, Светомиром и Славомиром. Њихово заједничко дело била је опера „Ђурађ Бранковић“, премијерно изведена 12. јуна 1940. године у Народном позоришту у Београду. Живорад је такође добро свирао виолину и флауту.
Оставио је изузетно значајан ликовни корпус у националној историји уметности. Представљање његових Успомена у Смедереву има посебан значај, с обзиром да је једна од најлепших слика српског импресионизма насликана управо његовом кичицом са обала Дунава 1908. године, и да је сликајући сценографије Смедеревског града за драму „Ђурађ Бранковић“ 1938. године, заједно са својом браћом учествовао у настајању овог величанственог драмског дела.
Добро дошли!