Музеј у Смедереву и Народна библиотека Смедерево позивају Вас на представљање књиге др Татјане Брзуловић Станисављевић „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић“.
Музеј у Смедереву, Омладинска 4, Смедерево у уторак 24. октобра у 19 часова.
Учесници у програму: Дејан Ристић, историчар, Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке Смедерево и др Татјана Брзуловић Станисављевић.
Збирка сенћанског велепоседника Јоце Вујића 30-их година 20. века обогатила је Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ са скоро 3.000 докумената. Међу њима налази се и архива књаза Милоша Обреновића. У писмима из ове архиве видимо Милоша као државника, вештог парничара, педантног домаћина али и нежног и брижног оца.
Архивска збирка Јоце Вујића најзначајнија је збирка архивске грађе Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Њену вредност увећава и чињеница да су документи из ове збирке мало или нимало искоришћени у нашој науци. Збирка је добила име по Јоци Вујићу, велепоседнику из Сенте, познатом библиофилу и добротвору Београдског универзитета. Он је 1931. године своју богату архиву тестаментом завештао Универзитетској библиотеци у коју је пренета крајем 1932. године.
Сама архивска грађа Јоце Вујића чува се у Одељењу реткости Универзитетске библиотеке и садржи 2.002 инвентарна броја, са 2.965 докумената. Ова збирка значајна је за проучавање политичке и културне историје од 18. до 20. века.
У архивској збирци Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци налазе се и документи који су некада припадали архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Архива je пронађена у Румунији на једном кнежевском добру. Наиме, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата, наследила је ту архиву заједно са кућом и имањем, и пренела ју је у свој дом у близини Темишвара.
Касније је породица продала имање, а архиву је купио Јоца Вујић 1925. године. Кнежева архива је садржала 1.071 документ из времена када је кнез Милош живео у изгнанству. Куповином ове вредне архиве сачувана је кнежева кореспонденција која ће будћим истраживачима помоћи приликом истраживања о животу кнеза Милоша и његове породице.
Кнежеву архиву можемо разврстати у пет скупина: породична преписка, лична преписка, пословна преписка, судски акти и документи из спорова, и предмети и документи из оставине кнеза Милоша.
Породична преписка Обреновића садржи већим делом писма кнеза Милоша сину Михаилу и ћерки Петрији, удатој Бајић. Међу њима има и писама осталим члановима породице.
Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам кнеза у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. У писмима сину саветује га да живи уредно, да не расипа новац и да не шенлучи превише јашући коње. Ћерки Петрији дели савете око подизања деце. Писма упућена Петрији су углавном честитке за празнике: Ускрс, Божић и Нову годину. У неким писмима обавештава о свом здрављу, а кроз нека се провлачи прича о ергелама коња и њиховом пресељењу у Влашку. Међу Петријиним писмима постоје и она која су важна за историју јер се спомиње буна из 1848. године. У некима се виде наговештаји Милошевог повратка у Србију.