Одевање у смедеревском крају – традиционални и европски костим у фотографској и ликовној грађи од средине 19. века до 1918. године
Одевање као део материјалне културе представља саставни део етнолошких проучавања, а такође улази и у сферу интересовања и проучавања антропологије и других друштвених наука. Ово интересовање за проучавање начина одевања и делова одеће подстакнуто је самом природом предмета јер одећа, поред своје основне функције – заштите тела од временских прилика, има и естетску, симболичку и знаковну функцију.
За упознавање и проучавање културе одевања у прошлости, поред сачуваних материјалних артефаката, писаних и усмених података, значајан извор података пружају нам и визуелни извори настали у проучаваном периоду. Они представљају драгоцену грађу посебно у недостатку материјалних извора или када материјални артефакти пружају временски и просторно ограничену слику одевања и не омогућавају праћење промена.
На изложби је представљен избор фотографија и дела ликовне уметности насталих у периоду од средине 19. века до 1918. године на којима су смедеревски грађани и грађанке и житељи смедеревских села у одећи која је ношена у наведеном периоду у овој средини.
Представљени материјал потиче из збирки Музеја у Смедереву и Етнографског музеја у Београду, из фонда Музеја науке и тенике у Београду, неколико фотографија је из приватних породичних албума, док један изложени цртеж представља илустрацију из књиге доступне на интернету као и две фотографије из Првог светског рата.
Дела ликовне уметности као извор за проучавање одевања у Србији у 19. веку можемо пратити од тридесетих година преко портрета имућног слоја грађанства, а од друге половине века и преко наменски рађених слика и цртежа сеоских и градских костима и орнамената. На изложби, ликовни материјал је заступљен са једним оригиналним делом – портретом непознате Смедеревке, рад Арсенија Петровића око 1844. године, док остали материјал представљају фотографије и репродукције ликовних дела насталих током друге половине 19. века.
Фотографија се у Србији појавила почетком четрдесетих година 19. века и тада је била доступна само имућним грађанима и члановима владарске породице. У наредним деценијама она постаје доступна ширем слоју становника, пре свега у градским срединама, али и за имућне сеоске домаћине. Изложену фотографску грађу чини материјал настао у периоду од седамдесетих година 19. века до 1918. године у различитим друштвено-политичким условима и поводима. Изложена грађа није уједначена и не пружа потпуни увид у културу одевања у смедеревском крају, али употпуњује досадашња сазнања из других врста извора и помаже нам у упознавању носилаца културе сеоске и градске средине.
Сеоска народна ношња
Представљена визуелна грађа која се односи на сеоску народну ношњу смедеревског краја, временски обухвата период од краја 70-их година 19. века до краја Првог светског рата, а просторно три смедеревска села – Лугавчину, Сеоне и Удовице – и град Смедерево. Иако је ово мали број фотографија и дела ликовне уметности који нас упознају само са једним делом простора смедеревске општине и њеног начина одевања, ова грађа нам дозвољава да упознамо део старијих одевних слојева народног одела и пропратимо његову трансформацију.
Српска грађанска ношња
Изложена визуелна грађа пружа увид у развојне фазе првенствено женске српске грађанске ношње и европске утицаје у одевању Смедеревки, али и Смедереваца. На фотографијама и уљаном портрету непознате Смедеревке представљени су смедеревски грађани из угледних и богатих породица који су имали новац и жељу да себе репрезентују на овај начин.
Приређивач изложбе: Музеј у Смедереву; Омладинска 4; 11300 Смедерево
За приређивача: Татјана Гачпар, директор
Аутор изложбе и каталога: Гордана Милетић, виши кустос етнолог
Рецензент текста изложбе и каталога: Јелена Тешић Вулетић, етнолог музејски саветник
Лектура: Ивица Бојичић
Превод на енглески језик: Сандра Станковић
Техничка реализација: Ненад Спасић, Марко Лазић
Графички дизајн: Марија Лазић
Штампа: Продукција 64
Покровитељ изложбе: Град Смедерево