МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВУ

ГРАДСКА ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ СМЕДЕРЕВО

  

МИРЈАНА ТОМАШЕВИЋ

РЕМИНИСЦЕНЦИЈЕ/ ПОНАВЉАЊА СА РАЗЛИКАМА

Музеј у Смедереву, 27.3. 2019. – 30.4. 2019.

ВИЗУЕЛНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПЕЈЗАЖА КАО ПРОЈЕКЦИЈА УНУТРАШЊЕГ / СЕЋАЊА

 

Оно што чини једну од главних одлика модернистичког разматрања сликарске представе јесте „поновно промишљање принципа који спаја стварност са представом о њој“. Односно, визуелна представа сада не тежи више верном приказивању виђеног, већ уступа место његовом мисаоном и емотивном, тачније ауторефлексивном промишљању у систематском тражењу новог, на коме би се пројектовало унутрашње. У том смислу уметност Мирјане Томашевић разматрамо у корпусу општих тежњи модернистичког модела, који настаје још крајем 19. века, а према коме приказивачке медије разматрамо као „место свих пројекција“ уместо класичног одраза света, исто као што субјективност погледа постаје средиште естетског разматрања.

Дакле, у светлу ових тврдњи, полазна инстанца за читање радова Мирјане Томашевић увек је, по речима ауторке, стварни свет, свет који је окружује, али не само онај који је ту, опипљив и јасно видљив, већ и онај који чине трагови, али и кадрови и сећања на оно што је било, односно реминисценције. Другим речима, крајњи садржај стварања за уметницу више није одраз света, већ скуп његових пројекција кроз призму унутрашњих осећаја, као и визије које су се кроз процес унутрашњег сазревања и „постпродукцијског“ разматрања профилисале у јасну идеју без ичег сувишног, стварајући у том поступку заокружено и естетски вредно уметничко дело.

Осим тога, оно што даље оријентише рад Мирјане Томашевић према вредностима основних модернистичких постулата јесте наглашавање начина и приступа раду, односно експеримент у оперативном, техничком поступку и коришћењу графичке матрице. У своме раду ауторка користи акватинту, колографију и високу штампу са шаблонима, при чему у колографији за подлогу користи лепенку, а рељеф који се примењује за отисак или остаје изузет, колажира од разних нестандардних материјала. У наведеном процесу и сама подлога подложна је разним физичким интервенцијама у виду стругања, гребања, гравирања или наношења нових слојева, и у зависности од припреме може бити штампана као висока или дубока штампа.

На плану модернистичког изражавања је и сâм ауторкин приступ пејзажу, у коме визуелна интерпретација пејзажног има примат над темом. Овај приступ произилази из смисла примарног порива настанка, који је интиман и ауторефлексиван или је продукт који настаје према тренутном утиску виђеног. Тако, поновимо још једном, интерпретирано уметничко дело постаје површина на коју се „пројектује унутрашња визија“ уметника.

Показало се, наиме, да је природа тема многих ауторских наратива, односно једна од омиљених тема саме историје уметности. Један од разлога може бити то што она сама поседује изузетну пластичност  приликом грађења језичког израза, независно од тога да ли се креће у мотивској сугестији или аутономији ликовне површине. Мирјана Томашевић се својим радовима приказаним у Градској галерији савремене уметности Смедерево суптилним уметничким поступком управо креће по тој танкој линији између сугестивног приказа пејзажа, датог у називу, и структуралне организације слике различитих просторних планова који су у потрази за одређеним спектром у графичким односима. При томе, у овом поступку уметница у потпуности поштује специфична својства коришћеног материјала и контролисану употребу графичких техника.

Један сегмент изложбе чине кадриране представе пејзажа из птичије перспективе, у којима је бескрајна дубина простора истакнута кроз богатство спектра две боје – плаве и окер. Други сегмент чине такође знакови природе у свом микрокосмосу, сведени на траг и алузију, односно на аутономне представе саопштене кроз апстрактну асоцијацију. Рецепција иконографског репертоара, у приказаним радовима, има велики просторни распон, од кадра до широко панорамски развученог пејзажа који посматрамо са висине, свеобухватно. Овим путем, представа сугестивно укључује и духовну димензију, односно самог посматрача, тако да посматрач може да осваја и антиципира простор, у себи и око себе.

Стога, на крају закључујемо да у описаном уметничком представљању ауторке Мирјане Томашевић, кроз оперативне праксе у оквиру медија графике, природа има централно место, а контекстуално коришћење пејзажа можемо семантизовати исказом „интегрисати простор и време с природом и ту се пројектовати, у потрази за перспективом спајања…“ (Kontekstualna umetnost, Pol Arden, Beograd, 2007, 145.).

Мр Наташа Радосављевић Кузмановић

Мирјана Томашевић, графичар. Рођена је у Београду 1967. године. Факултет примењених уметности и дизајна завршила је 1991. године на одсеку Примењена графика, а магистрирала је 1994. године код ментора ред.проф. Божидара Џмерковића. Професор је Графике на Факултету примењених уметности у Београду. На уметничкој сцени је присутна од 1992. године од када је и члан УЛУС-а. На професионалном плану има забележених око 250 колективних излагања у земљи и иностранству, међу којима су на престижним бијеналима и тријеналима графике : РОК 2018 – Тајван; Лођ 2017 – Пољска; Лагуна Паива 2018 – Аргентина; Виљнус 2016 – Литванија; Гуанлан 2015 – Кина; Јосиф Исер – Плоешти 2017, 2015 – Румунија; Варна 2017, 2015, 2013 – Бугарска; Бон – Келн – Насау – Диц 2017 – Немачка; Аква Терме 2017, 2015 – Италија; ОСТЕН Скопље 2016, 2014 – Македонија; Џакарта 2016, 2014 – Индонезија; ИНТЕРБИФЕП Тузла 2015 – Б и Х; БИМПЕ 2015, 2014 – Канада; Сплитграфик 2015 – Хрватска; Софија 2014, 2010 – Бугарска; Сува игла Ужице 2015, 2011, 2007, 1995 – Србија; Београд 2011, 2008, 2006, 1994, 1992 – Србија; Битољ 2012, 2009 – Македонија; КСИЛОН XII 1994 – 1997 – Швајцарска, Француска, Немачка, Италија, Белгија, Пољска, Чешка република, Канада; …

У Србији је имала девет самосталних изложби графика и четири самостална излагања у иностранству : 2017 – Јереван, Јерменија; 2015 – Тбилиси, Грузија; 2010 – Софија, Бугарска; 2010 – Смољан, Бугарска.

Аутор је изложби: „Три субјективне димензије“, ДКСГ, 2014. године и „Графика као пут ка ликовној индивидуалности“, Комбанк Aрт Xол, 2016. године. Учесник је и координатор многих креативних радионица у областима примењених уметности.

За професионални рад у области графике награђена је више пута : Златна игла 2015; Награда на ЕКС-ЈУ конкурсу за графику 2015; Награда на Балатон салону, Мађарска 2015; Гран при на изложби Уметност у минијатури Мајдан арт 2015; Награда на Бијеналу портрета Шабац 2012; Гран при на изложби „ Жене сликари“ 2012.

Живи и ради у Београду.