Напуштене куће, дворишта и пашњаци део су слике српског села 21. века. Српска села која одумиру и трагове живота у њима покушао је да кроз фотографију забележи путописац Зоран Цветковић. Обишао је већи део Србије да би документовао чињеницу да села у Србији постепено али сигуно одумиру. Свој рад приказао је на изложби „И ово је Србија“
“…На путовања по српским селима пошао сам 2011. године, без концизно написане мисије и визије, које су постале обавезни делови свих могућих пројеката и које, најчешће, ничему не служе, нити било шта значајно говоре. Међутим, имао сам мотив. С времена на време читао сам делове путописа Евлије Челебије (1611–1682) и Феликса Каница (1829–1904). Прочитао сам биографије Јована Цвијића (1865–1927) и Јосифа Панчића (1814–1888). Био сам у прилици да листам архивска документа о Сими Тројановићу (1862–1935) и његовим путовањима по Србији, у време док је прикупљао прве музејске предмете за данашњи Етнографски музеј у Београду. То је било сасвим довољно да пожелим да и сâм посетим делове Србије, у којима никада нисам био. План је једноставан: Посетићу сва насељена места у Србији. По званичним подацима, у Србији има око 4.700 насељених места, па је план, сасвим сигурно, неостварив. Свестан те чињенице, циљ ми је да прво посетим села и насеља удаљена од главних путева, у којима, најчешће, живи мали број претежно старијих становника. За протеклих пет-шест година посетио сам око 350 насеља, снимио сам више од 15.000 фотографија и забележио приче о селу и људима, које сам у њима срео.
…Овом приликом представио сам, уз кратке легенде, мали део оригиналних фотографија, које сам снимио на досадашњим путовањима. Циљ ми је да приближим удаљена, мање позната и заборављена села у Србији. У њима сам срео добре и срдачне људе, који су са мном поделили клупу у хладу своје мале сеоске баште, на чему им се поново захваљујем.”
мр Зоран Цветковић, дипл. инж. електротехнике