У недељу 12. априла 2020. Музеј у Смедереву ће обележити 70 година од свог оснивања.

Обележавање 70. рођендана Музеја у Смедереву

Због новонастале ситуације у вези са вирусом Covid-19 принуђени смо да на неко време одложимо свечаност обележавања овог значајног јубилеја. Наиме, требало је да представимо нешто потпуно ново из наше продукције – нову изложбу Оставштина Милана Јовановића Стојимировића у Етнолошком одељењу Музеја у Смедереву и истоимени каталог ауторке Гордане Милетић, вишег кустос етнолога Музеја у Смедереву. Свечано отварање изложбе и представљање каталога оставићемо за неко боље време, о чему ћемо вас накнадно обавештавати.

Па, ипак, како бисте стекли мало бољи увид у предстојећу изложбу, у наредним данима свакодневно ћемо путем наше Фејсбук странице и Инстаграм профила представљати неке од предмета који ће бити изложени. До тада, хајде да се подсетимо како је Музеј у Смедереву основан и како се, у кратким цртама, развијао у протеклих 70 година.

Кратак осврт на протеклих 70 година Музеја у Смедереву

Отварање Музеја у Смедереву није зависило од неколико људи већ од читаве средине. Тада је истицано да се просвећеност једног града цени по броју књижара и читаоница, али да се брже корача ако се поштује прошлост и цене остаци својих старина.

Др Леонтије Павловић
дугогодишњи управник Музеја у Смедереву

Музеј у Смедереву настао је захваљујући ентузијазму прегаоца културног живота Смедерева, који су сакупљањем предмета очували сећање на прошла времена и отргнули баштину Смедерева и смедеревског краја од заборава. Они су били пионири који су, неуморним радом на сакупљању, чувању, научној обради и презентовању баштине, деловање Музеја у Смедереву чврсто утемељили у локалној заједници.
Пасионирани колекционари и љубитељи старина, попут Милана Јовановића Стојимировића, новинара, политичара и љубитеља старина, Светозара Спасојевића, првог управника смедеревског Музеја или Леонтија Павловића, дугогодишњег директора Музеја и преданог научног радника, допринели су, у великој мери, да се бројни предмети од изузетног значаја прикупе у збирке Музеја.
Основа за формирање музејског фонда биле су Гимназијска збирка старина и конфискована Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића.

Једина сачувана фотографија изложбене поставке у старој згради Народног музеја Смедерево, у некадашњој кући знаменитог Смедеревца Милана Јовановића Стојимировића

Гимназијска збирка старина

Након Првог светског рата професор историје у Смедеревској гимназији Љубомир Петровић први се почео озбиљније бавити сакупљањем и проучавањем старина са ових простора. Неко време их је чувао у својој кући, да би касније збирку пренео у Гимназију, где му је она служила за боље разумевање наставе.
Директор Гимназије Владимир Лазић наложио је 1935. године да се установи инвентар ове музејске збирке. На основу овог инвентара Гимназијска збирка старина је по попису из 1941. године бројала 725 различитих предмета. Међу експонатима најважнији су били: стуб јонског стила од белог мермера, римски камени жрвањ, пет пергамената, од којих три на грчком језику, а два на старословенском (српскословенском) језику, по један сребрни новчић Цезара, Александра Македонског и града Дубровника, камени умиваоник из турског храма у Смедереву, три сребрна грчка и четири римска сребрна новчића и друго. Пре овог пописа Гимназијска збирка је делимично страдала услед бомбардовања 6. априла 1941. и експлозије муниције и експлозива у Смедереву 5. јуна 1941.

Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића


Преклад (2 комада), из Збирке Милана Јовановића Стојимировића, порекло непознато, 14–15. век, гвожђе, ливење, ковање, дужина 31 цм, висина 17 цм

Од пресудног значаја за формирање фонда смедеревског музеја била је приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића (1898-1966), политичара, правника, новинара и књижевника, који је своју свестрану личност обележио и колекционарском делатношћу. Јаком сакупљачком страшћу сабрао је у своју збирку велики број предмета ликовне уметности (слике, скулптуре, графике), примењене уметности, иконе, етнолошке предмете (накит и покућство), археолошке предмете (камена пластика) и историографски материјал. Након завршетка Другог светског рата његова збирка је конфискована, а Милан Јовановић Стојимировић оптужен и осуђен на 15 година робије због колаборације са окупатором. Упркос томе, Стојимировић је тестаментом из 1964. године завештао уметнички легат Музеју у Смедереву састављен од 34 предмета (слике, скулптуре, предмети примењене уметности и стилски писаћи сто кнеза Михаила Обреновића). Од 1959. до 1972. године Музеј је био смештен у кући овог знаменитог Смедеревца која се налазила на углу улица Анте Протића 2 и Карађорђеве.

Народни музеј Смедерево у некадашњој кући Смедеревца Милана Јовановића Стојимировића

У новој згради, некадашњем Хотелу Јадран

Временом, музејски фонд се богатио, а делатност Музеја осавремењавала и проширивала, па је зграда Музеја постала нефункционална. Ангажовањем др Леонтија Павловића, дугогодишњег управника Музеја и неуморног прегаоца у културном животу Смедерева, Музеј у Смедереву добија нову, савременију зграду. Том приликом, за потребе Музеја, креирана је нова, савремена основна музејска поставка која је смештена у три музејске сале и лапидаријуму. Најрепрезентативнији експонати изложени су тематско-хронолошки у основној поставци Музеја, тако да се историја Смедерева може пратити од најранијих појава живота на овим просторима, преко праисторије и антике, средњег века, па све до средине 20. века.

Зграда Музеја у Смедереву у некадашњем Хотелу ”Јадран”

Музеј у Смедереву у 21. веку

Одлукама СО Смедерево из 2001. године, прво је смедеревском Музеју предата на старање и коришћење Смедеревска тврђава, а затим је 2007. године прешла у надлежност Туристичке организације Општине Смедерево. Формирањем Сектора градске галерије савремене уметности 2005. године, делатност Музеја значајно се проширује и изложбена делатност постаје динамичнија.

Са једне од креативних радионица у мултифункционалној сали Музеја у Смедереву

Упоредо са овим, у претходних десетак година Музеј у Смедереву реализовао је читав низ веома значајних пројеката који су имали за циљ како оснаживање капацитета за даљи рад (унапређење постојеће и набавка нове опреме за рад; изградња нових и реновирање старих депоа; реновирање једног дела изложбених простора…), тако и унапређење односа са најширом публиком (нови програми, радионице, веб сајт, друштвене мреже, континуирано медијско присуство…).

Музеј у Смедереву је током минулих седам деценија био неодвојиви део културног, научног, образовног, али и друштвено-политичког миљеа Смедерева и околине. Па, ипак, географски оквири утицаја смедеревског Музеја не завршавају се са административним границама града Смедерева, јер верујемо да ова установа данас има много шири, регионални значај.